Belo zlato, žuto zlato i ružičasto zlato – u čemu je razlika?

U našoj poslovnici u Beogradu gotovo svakodnevno dobijamo pitanja o obojenim legurama zlata. Najviše nedoumica izaziva belo zlato: zašto je belo, iako zlato prirodno ima karakterističnu žutu boju? Zašto je nakit od belog zlata skuplji? I zašto se pri otkupu za 14-karatno belo zlato dobija ista cena kao za 14-karatno žuto zlato, iako ste prilikom kupovine platili više? U nastavku odgovaramo na ova pitanja i objašnjavamo kako nastaje belo zlato.

Šta je uopšte belo zlato?

Tokom 19. i početkom 20. veka zlatari su za postavljanje dragog kamenja najpre koristili srebro, a zatim platinu. Posebno kod dijamanata, bela boja ovih metala dodatno je naglašavala njihov sjaj i optičku čistoću. Kada je početkom 20. veka platina postala teško dostupna zbog političkih okolnosti, u Nemačkoj je oko 1912. godine razvijeno belo zlato kao njena zamena. Za razliku od srebra, zlato – pa samim tim ni legure belog zlata – ne oksidiše, pa ne dolazi do neželjenih promena boje.

Belim zlatom naziva se legura zlata kojoj se dodavanjem legirajućih metala, poput paladijuma, nikla ili srebra, smanjuje intenzitet karakteristične žute boje. Boja neobrađenog belog zlata može varirati od čeličnosive, preko plavičastosive, do bledožute nijanse. Nakit od belog zlata često se presvlači tankim slojem rodijuma, čime dobija karakterističnu srebrnastobelu boju. Legure sa većim udelom paladijuma imaju prirodno svetliju nijansu, pa rodijumski premaz nije uvek neophodan i duže zadržavaju svoj izgled.

Zašto je belo zlato skuplje od žutog zlata?

Jedan od razloga za višu cenu jesu veći troškovi materijala. Legure belog zlata sadrže vredne legirajuće metale, poput paladijuma, srebra ili platine, koji povećavaju troškove proizvodnje. Dodatni razlog je zahtevnija obrada: nakit od belog zlata često se presvlači tankim slojem rodijuma (rodinira) kako bi dobio karakterističan sjaj i izgled sličan platini. Ovaj dodatni postupak povećava troškove proizvodnje, pa je i prodajna cena nakita od belog zlata često viša.

Da li je 14-karatno belo zlato vrednije od 14-karatnog žutog zlata?

Pri otkupu se za 14-karatno belo zlato dobija ista cena kao i za 14-karatno žuto zlato, ukoliko se nakit prodaje kao staro zlato. Pri otkupu je presudna finoća, odnosno udeo čistog zlata u leguri. Kod 14-karatnog belog i žutog zlata ona iznosi 58,5%. Troškovi izrade nakita, koji utiču na njegovu prodajnu cenu, ne uzimaju se u obzir prilikom otkupa starog zlata. Budući da se nakit od belog zlata često izrađuje sa dijamantima ili drugim dragim kamenjem, njegova ukupna otkupna vrednost može biti viša ukoliko se pri proceni uzima u obzir i vrednost kamenja.

Otkupna cena belog zlata zavisi od sadržaja čistog zlata u leguri i aktuelne spot cene zlata. Kako belo zlato može imati različitu finoću (na primer 585 ili 750), ne postoji jedinstvena otkupna cena. Svaki komad procenjuje se pojedinačno na osnovu finoće, mase i aktuelne tržišne cene zlata.

Da li postoji i 24-karatno belo zlato?

Ne. Budući da 24-karatno zlato sadrži gotovo 100% čistog zlata, njegova prirodna boja je žuta. Da bi zlato dobilo belu boju, u leguru se dodaju metali poput paladijuma, nikla ili srebra, čime se smanjuje udeo čistog zlata. Zbog toga belo zlato ne može imati finoću od 24 karata. U praksi se belo zlato najčešće koristi za izradu 14-karatnog nakita (58,5% zlata) i 18-karatnog nakita (75% zlata).

Alergija na belo zlato – postoje li alternative?

Većina legura belog zlata sadrži, makar u manjim količinama, nikl – metal koji kod oko 15% ljudi može izazvati alergijsku reakciju. Zbog toga nakit od belog zlata kod pojedinih osoba može izazvati svrab, crvenilo ili iritaciju kože.

Alternativa su legure belog zlata koje umesto nikla sadrže paladijum, kao i nakit od platine. Ovi materijali imaju znatno manji rizik od izazivanja alergijskih reakcija i zbog toga su pogodniji za osobe osetljive na nikl.

Pregled: belo, žuto i ružičasto zlato

Dodavanjem različitih legirajućih metala moguće je promeniti boju zlata i dobiti različite nijanse – od žute, preko ružičaste, do bele. U tabeli ispod prikazane su najčešće legure koje se koriste u izradi nakita.